Neko:
- Mene, ipak, više zanimaju nadzemni, ovozemaljski gradovi, pa tako i ovaj u kom živimo - Beograd!
Pajaco:
- Već danima razmišljam o uličnim sviračima. Kao da su u trendu. Možda zato što je leto?
Neko:
- I ja ih, tu i tamo, sretnem. Ponekad na neobičnim mestima. Tamo gde nikada ranije nisu bili. Na primer, ispred spomenika Knezu Mihailu! Matori, istrošeni gospodin peva pesmu "Hotel Kalifornija": "Dobrodošli u hotel Kalifornija." A mi prolazimo pored njega, i mislimo da je hotel Kalifornija negde daleko. Možda i u samoj Kaliforniji?
Naši hoteli se drugačije zovu : Balkan, Srbija, Šumadija... Ne, ne uspevamo da se identifikujemo sa hotelom Kalifornija! Draži nam je Džonijev "Balkan".
Naši hoteli se drugačije zovu : Balkan, Srbija, Šumadija... Ne, ne uspevamo da se identifikujemo sa hotelom Kalifornija! Draži nam je Džonijev "Balkan".
Pajaco:
- Kažu da je pisac te zaslađene, zašećerene pesmice bio veoma ambiciozan, i da je hteo da razotkrije lažni Raj. Tačnije: tamnu stranu Raja gde je raj bio jedan drugi grad a ne Beograd - Los Anđeles.
Neko:
- U svakom slučaju, postoje oni koji smatraju da je hotel Kalifornija najpoznatiji hotel na ovom svetu! To je snaga rokenrola!
(Fragment iz romana "Kotljanje Bertolta Brehta")
