O Siromašnom Kupcu... O Gorazdu S.-u

Za razliku od bogatog, Siromašan Kupac je po definiciji anoniman tako da reći, napisati, Siromašan Anoniman Kupac jeste neka vrsta pleonazma. Ipak, da li postoji i ta kategorija kupaca: da li o tome Internet nešto zna, nudi li nekakve odgovore?

Kada se pomene Siromašan Kupac obično se pomene i reč džep jer cene bi trebalo da budu primerene njegovom džepu skromnih dimenzija. Tako da je uputno prvo zaviriti u džep Siromašnog Kupca. Što se tiče prodavaca, oni ne treba da prave razliku u ceni robe između kupaca, osim ako se radi o Siromašnom Kupcu. U tom slučaju prodavcima se čak preporučuje da cene svoje robe koliko je to moguće snize.

U nekim državama, kao u Austriji na primer, postoje dućani samo za siromašne kupce. Od Siromašnog Kupca se jedino traži da ne bude probirljiv. Takve prodavnice se još zovu i socijalni dućani.

Ako bi ipak pokušali da Siromašnom Kupcu damo ime i prezime onda bi mogli da ga nazovemo Gorazd S. Ovo S. umesto prezimena zato što je Gorazd po nacionalnosti - Slovenac.

Pre dvadeset godina on je bio mlad i perspektivan električar. Međutim, tranzicija i raspad države su učinili da je fabrika, ponos nekadašnje ex-YU, propala. No, Gorazd nije očajavao već se preselio u Grac. Tamo gde postoje socijalni dućani. U jednoj od tih radnji on je dogurao do volontera.

Pored volontera socijalni dućani zapošljavaju i osobe koje su izgubile posao. Oni rade na kasi ili pune rafove.

Siromašan Kupac ima pravo da se snabde u socijalnim prodavnicama najviše tri puta sedmično dok dozvoljena vrednost kupljene robe ne sme da pređe trideset evra.

Izuzetak predstavlja hleb koji se Siromašnim Kupcima, pa tako i Gorazdu S. besplatno deli.

(102.)