Mera za meru

- O, ne! Samo ne opet ono što je toliko puta već viđeno, pročitano... Napisano... - zavapio je Neko sa pravom.
Sa njim i njegovim zaključcima se i ZI Webman složio.
- Ne brini, Neko. Neće biti opet već će nešto drugo biti. Možda ništa neće biti, ali "opet" sasvim sigurno neće da bude! To ti ZI Webman obećava, i zato se opusti, budi miran, budi neprisutan...
Dakle, budi odustan, i nemoj svojim neartikulisanim kricima i vapajima da uznemiravaš ZI Webmana jer on tada postaje nervozan. Spreman da se svađa, uzvrati svakom, pa tako i Nekom, istom merom.
Evo, već je zao i ciničan, spreman da Nekom kaže nešto ružno i neprimereno:
- Ma daj, bre, Neko, smiri se! Šta si se tu primio kao baba na penziju. Tačnije: kao baba na dve penzije.
Hm, pomisli ZI Webman, nešto mi cinizam i ironija ne idu večeras. Tako sam prizeman i prozaičan. Zato odustajem. Odoh na spavanje jer noć i jeste za to, a ne, na primer, za Internet-diskusiju sa nekim ko se zove - Neko!
Ako se danas zove Neko sutra bi već mogao da se zove - Niko!