недеља, 14. јун 2015.

Nepoželjan u rodnom gradu

 
Pajaco:
    - Slično Afroamerikancu Martinu Luteru Kingu i ja imam san. Samo što je za razliku od Kingovog, moj san prozaičniji. Prizemniji. Srećna okolnost jeste ta što moj san ne može da mi ugrozi život.
    Neko:
    - Pređimo konačno na tvoj san! O čemu se zapravo radi?
    Pajaco:
    - Moj teško ostavarivi san jeste da se dokopam penzije. Jer jedino kao penzioner ja bih bio spreman da se upustim u neizvesnu karijeru uličnog pevača, i da zabavljam ovaj grad i njegove stanovnike!
    Neko:
    - Koje bi pesme imao na repertoaru?
    Pajaco:
    - Na primer,  Kud plovi ovaj brod Serđa Endriga.
    Neko:
    - Zbog blizine Dunava?
    Pajaco:
    -   Ne, nego zato što mi odgovora takav repertoar, kao i vreme u kom je pesma nastala.
    Neko:
    - Godina je hiljadu devetsto sedamdeseta, mesto dešavanja je Split dok je godišnje doba leto.
    Pajaco:
    - Ako je ikako moguće, poželjno je biti nešto više od uličnog pevača. Na primer, nastupati na muzičkim festivalima i imati karijeru sličnu Endrigovoj. Međutim za tako nešto trebalo bi posedovati i njegov glas.
    Neko:
    - Jedino što nije poželjno jeste imati Endrigovu sudbinu.
    Pajaco:
    - Verovatno misliš na sledeći detalj iz njegove biografije: “nepoželjan u rodnom gradu”.
    Neko:
    - A njegov rodni grad je Pula! Istarski grad iz koga je Endrigo prognan odmah po završetku Drugog svetskog rata.
    Pajaco:
    - I za taj zločin su optužili komuniste, a ne lokalne, uskogrude nacionaliste. Poznato je da su komunisti internacionalisti i zašto bi im, onda, smetalo što je petnaestogodišnji Serđo Italijan?! Nelogično je. Ali komunisti su postali neka vrsta Pedra: za sve su krivi.
    I kao što se nekada govorilo, pa i pevalo, “krivo je more”, sada se kaže: “krivi su komunisti”.
    Neko:
    -  Serđo je Pulu zamenio za Rim. On je gađao i pogodio sâm centar dok su ti bednici koji su ga oterali ostali ono što su i bili: marginalci, provincijalci... Ništaci...
    Pajaco:
    - Nad Pulom i Serđom Endrigom se spušta zavesa, kao i nad godinom hiljadu devetsto sedamdesetom. Zavesa koja skriva i važne i nevažne detalje.
    Neko:
    - Postajem alergičan na sve te zavese koje se neprestano dižu i spuštaju, i tako označavaju novi početak ili najavljuju novi kraj.
    Pajaco:
    - Možda zato što su stare zavese obično pune prašine, a ona izaziva alergiju, kijanje... Kašalj... Suzenje očiju...

(Da sam ja Neko)

Нема коментара:

Постави коментар