Bolonjski proces

Posmatrajući svet iz svoje statične vizure ZI Webman se pita da li postoje i ko su oni koji putuju, koji nisu poput njega statični već su mobilni, gamižu po ovom svetu i danju i noću?!
Na Internetu je moguće naći sledeću rečenicu:
"Bolonjski proces je dizajniran tako da poveća opštu mobilnost u Evropi."
Rečenica koja je Webmana tresnula pravo u čelo, kao kada trula jabuka padne sa drveta.
Dakle, oni od kojih se očekuje da budu mobilni, a ne statični poput Webmana, jesu studenti i njihovi predavači, univerzitetski profesori. Njima je tesan ovaj svet i ne drži ih mesto, i Bolonja im nudi rešenje. Upravo Bolonja koja nekada beše grad...
Dakle, ako goriš od želje da odeš u Španiju, Englesku ili možda Italiju onda se seti Bolonje. Jer ona je ključ, rešenje, da ne budeš statičan poput Webmana.
Sledeća čarobna reč jeste - stipendija, jer bez nje nema ni Evrope!
Ali reč mobilnost: šta sa njom?! Nekada kada bi se ta reč pominjala, svi bi pomislili na mobilizaciju i rat, i bežali glavom bez obzira. Kakav crni rat! Nije nama do rata! Pustite da proživimo ovo malo što nam je Bog dao.
A na početku XXI veka je ispalo da je mobilnost veoma krotka i poželjna reč, a da je statičnost nešto što treba izbegavati kao nekada rat i mobilizaciju.
- Sve se menja na ovom svetu - pomisli ZI Webman. - Sve se menja i kreće, putuje, samo ja ostajem isti, nepromenljiv... Statičan...