3x3 intervju: ZI Webman

- Na početku našeg virtuelnog razgovora, zanima me gde ste Vi, g-dine ZI Webmane?
Vaš odgovor će, nadam se, pomoći da vas čitaoci ovoga intervjua materijalizuju u prostoru sa sasvim određenom geografskom širinom i dužinom, i da odrednicu "virtuelni" učini ako ne nevažnom onda manje važnom?
- Moj odgovr na Vaše pitanje "gde jesam", ne bi vam pomogao već može samo da Vam odmogne. Zato vam neću ni odgovoriti gde sam! Možda vam drugi put i odgovorim: sutra, prekosutra... Sledećeg meseca ili godine... Ali danas ne!
Danas ne računajte sa mojim odgovorom na jedno takvo pitanje.

- Biti balkanski (srpski, hrvatski, bosanski...) pisac jeste (jedna) pregolema tuga. Da li delite moje mišljenje?
- Naravno da ga ne delim. Pre svega zato što svoje mišljenje ni sa kim ne delim već ga za sebe zadržavam. Ono je moje privatno vlasništvo.
Toliko o mom mišljenju o sudbini balkanskih pisaca.

- Da li verujete li u postojanje Čitaoca? Da negde postoji njegovo veličanstvo Čitalac i da on čita Vaše knjige? Verujete li da Vaše knjige nisu tek "mrtvo slovo na papiru"?
- Čitaoci ne postoje. Oni su odavno izumrli. Negde pred sam kraj dvadesetog veka. Tako da onih nekoliko mojih knjiga i jesu mrtvo slovo na papiru, a ne nešto drugo.