Subotom uveče ne idem u diskoteku (za to imam previše godina) već ostajem ispred računara, mada dobro znam da grešim. Međutim, večeras ne samo da je subota već je i sam kraj decembra. Šta hoću da kažem?! Hoću da kažem da se u vazduhu prosto oseća miris novogodišnjih praznika.
Sedeći ispred računara već satima, sve zanimljive veb-lokacije na Internetu sam obišao, i ništa zanimljivo nisam pronašao. Preostaje mi još samo Facebook. Plavi Facebook kao poslednje utočište.
Nije da na njemu nemam prijatelja. Trenutno ih imam trista pedeset i jednog. Od njih su dvadeset i troje trenutno onlajn. Ali me ne zanimaju, ne otvaram da pogledam ko su i da ih, eventualno, pozovem na čet.
Otići ću na Gmail: možda je pristiglo neko pismo? Ne, nije.
I evo me ponovo u blog-svetu!
Pišem svoj tekst o ovoj subotnjoj večeri u kojoj nisam otišao u provod već sam ostao ispred svetlucavog ekrana svog računara...
Sedeći ispred računara već satima, sve zanimljive veb-lokacije na Internetu sam obišao, i ništa zanimljivo nisam pronašao. Preostaje mi još samo Facebook. Plavi Facebook kao poslednje utočište.
Nije da na njemu nemam prijatelja. Trenutno ih imam trista pedeset i jednog. Od njih su dvadeset i troje trenutno onlajn. Ali me ne zanimaju, ne otvaram da pogledam ko su i da ih, eventualno, pozovem na čet.
Otići ću na Gmail: možda je pristiglo neko pismo? Ne, nije.
I evo me ponovo u blog-svetu!
Pišem svoj tekst o ovoj subotnjoj večeri u kojoj nisam otišao u provod već sam ostao ispred svetlucavog ekrana svog računara...
Нема коментара:
Постави коментар