Pajacov plan

Pajaco:

- Ponekad zamišljam da bih i sam mogao da budem ulični svirač. Jednoga dana kada postanem penzioner u  zemlji Srbiji što je, priznajem, teško postati.

Neko:

-  Pajaco, ti bi bio matori ulični svirač. Istošeni ulični svirač.

Pajaco:

- Postoji upravo jedan takav svirač na Zemunskom keju! Njegovo polje delovanje nije ulica već šetalište pored Dunava. Malo ko na njega obraća pažnju, ali njemu ne nedostaje upornost. Tu je sa svojom gitarom, mikrofonom, malim pojačalom...Ponekad poželim da ga oslovim, sa njim popričam. Ponekad nam se sretnu pogledi. Kao da traži, kao da mu je potrebno moje razumevanje. Da njegov gest nije uzaludan, besmislen.

Neko:

- On je, verovatno, i za razliku od tebe penzioner.  Sa jedne strane sigurna, ali mala penzijica, a sa druge novac iz šešira. Dovoljno da se preživi u zemlji Srbiji.

(Da sam ja Neko - 128)