Neko:
- Levoruke osobe su, uglavnom, muškog pola.
Pajaco:
- Neko, mislio sam da nikada nećemo doći do te teme: isuviše je to za mene lično... Možda i bolno? Nije to tek onako: leva ruka, desna ruka...
Eto: levorukost me je dovela do sukoba sa ocem. On nije trpeo levoruke osobe! Po njemu, takve osobe i ne treba da postoje.
Umirao je, odlazio sa ovoga sveta... Surovoga sveta...
I onda dok sam ukucavao ekser u zid on mi je rekao:
"I moj sin je bio levoruk."
Pamtio je svog sina, dečaka, koji je radije koristio levu nego desnu ruku.
Odgovorio sam:
"Oče, ali ja sam tvoj sin!"
Borio sam se da budem njegov sin, da me ne napušta. Ostavlja. Da za njega ne budem tek onako, neko... Neko kao niko.
Otac je samo rekao:
"Znam..."
Ali to je zvučalo neuverljivo, ravnodušno... Kao da želi sa mnom da se raspravlja.
Možda je to zvučalo kao konačno očevo priznanje da više nije važno ni da li sam levoruk, ni da li sam desnoruk.
Bilo je podne, kraj maja ili početak juna...
Kraj maja, početak juna...
U svakom slučaju, dan toliko dalek od ovog avgustovskog.
Нема коментара:
Постави коментар