Pesnikinja sa šakama hladnim kao led

ISEČAK No. 21

Nedavno, na Sajmu knjiga ZI Webman je upoznao Pesnikinju.

Pružila mu je ruku i rekla:
- Znam, ti si ZI Webman...
- Da, jesam - odgovorio je on.
I to je bio kraj njihovog razgovora, susreta... Mimoilaženja u vremenu i prostoru.
Mada nije bio i kraj dana. Dan je još uvek trajao, razvijao se u svim mogućim smerovima. Divergirao je.
- Hm - pomisli ZI Webman - mogao sam komotno posle tog susreta da zaplačem, i da plačem, lijem suze do kraja dana... Do ponoći... Posle ne: ne treba novi dan započinjati suzama...