Plavuše // ISEČAK No. 8

 

ISEČAK No. 8

 

Plavuše su uvek (ili skoro uvek) poželjne. Ko zna zašto, ko zna zbog čega, ali je tako. Što bi se reklo: to je činjenica. Neko bi rekao da su one smešne, izmanipulisane... Da prolaze kroz život "kao pas kroz rosu". Niko ih ozbiljno ne shvata. Tu su kao začin. Začinsko bilje spakovano u male teglice. I one prihvataju svoju ulogu. Ne bune se. Egzistiraju tu, pored nas.

 

- Ma, idite... - ponekad Zee Webmanu dođe da se prodere što glanije. - Sklonite se malo u stranu, levo, desno... SAMO iditeeee... Ne mogu više da gledam taj vaš tužno-smešni izraz lica. 

 

Ali, njihov pogled tako zna ponekad da pogodi u srce Zee Webmana. Da ga učini nemoćnim, ranjivim. 

 

- Ma, plavuše, idite svojim putem. Ostavite me, ne gledajte me, ne primećujte me... Samo idite, idite... Kuda vas oči i noge nose. Nestanite iz mog vidokruga...