недеља, 24. октобар 2010.

Plavuše

ISEČAK No. 8

Plavuše su uvek (ili skoro uvek) poželjne. Ko zna zašto, ko zna zbog čega, ali je tako. Što bi se reklo: to je činjenica.
Neko bi rekao da su one smešne, izmanipulisane... Da prolaze kroz život "kao pas kroz rosu". Niko ih ozbiljno ne shvata. Tu su kao začin. Začinsko bilje spakovano u male teglice.
I one prihvataju svoju ulogu. Ne bune se. Egzistiraju tu, pored nas.
- Ma, idite... - ponekad ZI Webmanu dođe da se prodere što glanije. - Sklonite se malo u stranu, levo, desno... Iditeeee... Ne mogu više da gledam taj vaš tužno-smešni izraz lica.
Ali, njihov pogled tako zna ponekad da pogodi u srce Zi Webmana. Da ga učini nemoćnim, ranjivim.
- Ma, plavuše, idite svojim putem. Ostavite me, ne gledajte me, ne primećujte me...
Samo idite, idite... Kuda vas oči i noge nose.
Nestanite iz mog vidokruga...

Нема коментара:

Постави коментар