U ovakvom danu poželiš da umreš, da te nema. Da svetu kažeš onu stereotipnu i dobro poznatu rečenicu:- Zbogom surovi svete!
To poželiš. I čini ti se da se prvi put ne foliraš već da si stvarno u stanju to da uradiš: uzmeš stari očev revolver iz plakara, potražiš kutiju sa mecima koja je na nekom drugom, trećem mestu... Obaviš te predradnje. Polako, sporo, bez žurbe. Kada se odlazi na takva mesta onda se ne žuri.
Potom legneš u krevet, cev revolvera staviš u usta, zatvoriš oči i povučeš oroz.
Нема коментара:
Постави коментар