петак, 16. април 2010.

Odlomak iz "Megalomanije"

Literarna baruština

Baruština, pa makar i literarna meni zvuči poželjno, Arjuna! Ja sam lično željan baruštine!
Jedino što je u mom detinjstvu vredelo bile su kaljuge po kojima sam mogao da gacam do mile volje! Voda je bila mlaka dok su po njoj plivali punoglavci. Živeli su u baruštini! Naravno da su, kasnije, od punoglavaca postajale žabe. Kreketave žabe. U to doba baruština je bilo na sve strane što, najverovatnije, govori o aljkavasti te države. Bilo je prečih poslova od isušivanja baruština. One nisu bile prevelika opasnost...
Pretpostavljam, Arjuna, da znaš da je reč usko povezana sa baruštinama – žabokrečina.
Rezime: sada i ovde baruština je „Megalomanija“ ili onaj njen deo koji ispisuje Webman. I on bi trebalo da dokazuje, iznosi argumente, da to nije baruština, i da se Arjuni samo čini da se u “Megalomaniji“ ništa ne dešava.
Webman zna da u književnosti ima suviše baruština. U izlozima knjižara su sve same baruštine, kaljuge! Crne, masne... Zna da će i „Megalomanija“ biti jedna od tih baruština od koje će se u svim pravcima širiti barice i smrad. Nepodnošljivi smrad... Možda je to pravi razlog zašto se iz užeg centra Beograda proteruju knjižare i otvaraju parfimerije?!
Po baruštinama nema trčanja, Arjuna! Po njima i oko njih se treba kretati oprezno, i u dubokim čizmama... Ili ih izbegavati?
Najbolje je, ipak, izbegavati ih...

Нема коментара:

Постави коментар